Мајка

Ми смо бића рођена са наменом,
Али посустајемо под тешким бременом.
Дуго нам треба да видимо свој пут
И отуда се дешава поглед забринут.

А када смо свесни своје улоге
Нема потребе за дане убоге.
Сваки трен може бити испуњен
Ако смо на правцу,  где нам је корен.

Јако је велика грешка
Коју прате и  путовања тешка,
Ако окренемо леђа онима који су нас створили
И за наш раст и напредак упорно се борили.

Како објаснити и прихватити чињенице
Да се корен одваја од стабла породице.
Сви који занемаре улогу мајке
Могу очекивати неприлике сваке.

А када године мину
Онда сви сазнају истину.
Да нам живот благодети дарује,
Ако нам мајка заувек у срцу царује.

  Ивањданска песма 2018.  Мила Сташевић

Икона доброте

Толико љепоте у једну душу стане
Па  може  жена Анђео да постане.
Године се избројиле по лицу јој пишу
Али у њеном друштву сви лакше дишу.

О зашто је сва унучад не посјете некад
Толико љубави свима је пружила,
Да  ли се баке сјете понекад
Она је бољу пажњу заслужила?

Ма  како се завршила  ова драма
Томана никада  није  сама.
Има нас који је воле и цијене
И увијек с радошћу,  име јој се помене.

А када ће схватити и остали
Да се бака највише воли?
Због те бриге и душа је боли
Али и тој судбини мора да одоли.

Не знам  чиме је ову самоћу заслужила
Када се свима и сто пута одужила.
И пуно подршке,  помоћи и љубави дала,
Али за узврат  „Ништа  дочекала“.

А   једно је сигурно  извјесно,
У царству небеском  заслужује  мјесто.
Господ ће на њу с љубављу да гледа
Која се препознаје  из њеног погледа.

           Зрењанин град мостова

Зар има лепшег града
Од оног у коме се роди нада.
Да живот улепшаш себи и другима
Када за то прилике има?

Радо се сећам студентских дана
У сваком погледу ово је град без мана.
Увек су сви људи добро дошли
Макар из које регије  да су пошли.

Ех када се сетим тих година
Када смо били једна домовина.
Путовали смо радо свуда по свету
Били слободни као птица у лету.

Њених крила ми је остао замах
И ево после дуго година не сазнах.
Зашто је град променио индустријску слику
И од толико фабрика, запао у неприлику?

Али ипак мислим да има наде
За људе који овде живе и раде.
Опстала је  култура и установе
Да се покрену неке ствари нове.

Наћи ће се за опстанак нови смисао
Како је неко и давно написао.
Што нас не убије, то нас ојача
Ово је град иноватора и покретача.

Информационе технологије чуда чине
Па ће интелигенција за град да се побрине.
Захваљујући прегалаштву паметних  људи
Овде се вредно ради и добра енергија буди.

Ново доба носи са собом и добре поуке
За разумне људе постоје и друге прилике.
Зрењанин је град снова и најлепших мостова.
Негује пријатељства стара и ствара нова.
 

Мила Сташевић   збирка песама: „Енергетски компас“

                               јуни 2018.

           Пут до љубави

Дугачка кривудава стаза
Која нема путоказа.
Ходајући по њој, неко ће љубав наћи.
На почетку стазе се најтеже снаћи.

Немамо оријентир за душу ни тело
И ту залута наших очекивања дело.
Разочарењу никада краја.
Пропадну наде и цветног маја.

Нежно женско срце,
Може обасјати августовско сунце.
Уколико буде умерено и благо
Испуниће се, што је срцу драго.

Временске прилике су се измениле,
Ни љубави нема, какве су биле.
Све је хировито, непредвиво и напрасно
Нигде се осећања не показују јасно.

Зато се изгубе при првом сусрету,
Остављају само емотивну штету.
Пут до љубави има финије стазе,
Којима још многи не знају да газе.

Проћи ће живот и никада сазнати неће
Зашто је недоступан  пут до среће.
Нека женско срце искрено проговора,
Финоћа и доброта пут ка љубави ствара.